images/2023/Naucni Skup 2023 /6.jpgЗакључци са Међународне научне конференције

- Одржива пољопривреда и рурални развој -IV“ -

Институт за економику пољопривреде у Београду је у периоду од 14. до 15. децембра 2023. године организовао и одржао Међународну научну конференцију „Одржива пољопривреда и рурални развој - IV“. Meђународна научна конференција је ове године одржана на комбинован начин, личним присуством аутора и „on-line“ путем Интернета (преко Zoom апликације).

На Конференцији је представљено укупно 77 радoва, из земље и иностранства. Своје активно учешће, поред домаћих, узели су бројни аутори из иностранства  (Аустрија,  Босна и Херцеговина, Бугарска, Беларусије, Индије, Кина, Мађарска, Норвешке, Нигерије, Португалије Румунија, Руска Федерација, Северна Македонија, Сједињених Америчких Држава, Словеније, Холандија и Хрватска, Чиле). Оба дана рада Конференције, своје активно учешће је узело више од 120 учесника из земље и иностранства. 

На отварању првог дана, учеснике Конференције је поздравио проф. др Јонел Субић, директор Института за економику пољопривреде у Београду. Присутнима су се обратили и г-дин Александар Богићевић, помоћник Министра пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Србије; проф. др. Зорица Васиљевић, специјална саветница у Министарству за бригу о селу Републике Србије и чланица Академијског одбора за село САНУ; г-дин Ристо Костов, специјални саветник у Министарству за бригу о селу Републике Србије и секретар Националног тима за препород села Србије. Присутним учесницима су се такође обратили и г-дин Александар Богуновић, секретар Удружења за биљну производњу и прехрамбену индустрију Привредне коморе Србије; г-дин Ли Руи, други секретар Амбасаде Републике Кине у Србији (задужен за науку и технолошки развој); проф. др Алина Дима, проректорка Универзитета економских наука у Букурешту, Румунија; проф. др Луминица Киву, директорка Националног института економских наука "Костин К. Киритеску", Румунска академија, Румунија и проф. др Николета Матеок-Сирб, директорка истраживачког центра за одрживи рурални развој Румуније (Румунска академија, огранак Темишвар). Учеснике Конференције су поздравили и проф. др Вили Драгомир, директор Института зе економику пољопривреде и рурални развој у Букурешту (Академија пољопривредних и шумарских наука); проф. др Андреј Жан Василе, председник Међународне научне мреже за економију и биоекономију из Плоештија, Румунија. Међународну научну конференцију је отворила др Марина Соковић, научни саветник, помоћница Министра за науку, технолошки развој и иновације Републике Србије.

На почетку рада другог дана, учеснике конференције су поздравили проф. др Јонел Субић, директор Института за економику пољопривреде у Београду; проф. др Иван Бошњак, државни секретар у Министарству за људска и мањинска права и друштвени дијалог. Такође, учеснике Конференције су поздравили и представник Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Србије, г-дин Мирко Влачо; проф. др Снежана Јанковић, председница Савета за паметну пољопривреду Привредне коморе Београда и г-дин Миодраг Весели, координатор за пољопривреду Привредне коморе Београда. Присутнима су се обратили и г-дин Славољуб Плавшић, испред Задружног савеза Србије; мр Јелена Несторов Бизоњ, Председница задружног савеза Војводине и Небојша Прекић, председник Општег задружног савеза Србије. Такође, учеснике Конференције су поздравили и г-дин Љубиша Стевановић, директор Пољопривредно-ветеринарске школе са домом ученика у Рековцу и Ученичке задруге "Плодови Левча"; г-дин Никола Пауновић, начелник за привреду града Крагујевца; проф. др Божо Илић, генерални директор RICO тренинг центра у Београду и проф. др Зорица Васиљевић, председница Управног одбора Института за економику пољопривреде у Београду. Испред Надзорног одбора Фонда за науку Републике Србије, проф. др Радован Пејановић је поздравио присутне и отворио рад Конференције другог дана.

У пленарној секцији конференције, која је одржана првог дана, представљено је укупно 12 радова еминентних аутора из Румуније, Чилеа, Руске Федерације, Мађарске, Кине и Хрватске. Након представљања резултата рада и истраживања еминентних колега из иностранства, одржана је дискусија у којој су сви учесници активно учествовали и изнели своја мишљења и дали своја виђења представљених радова и њихових резултата истраживања.

С обзиром на чињеницу да се Конференција ове године одвијала комбиновано, присуством аутора и „on-line“ путем Интернета, након пленарне секције у редовном раду пружена је могућност да своје радове представе аутори из иностранства (Бугарске, Северне Македоније, Румуније, Хрватске, Словеније и Нигерије). Рад Конференције првог дана, завршен је дискусијом и округлим столом на коме су учесници имали прилике да кажу своја виђења о представљеним радовима и резултатима истраживања.

Другог дана Конференције, представљено је укупно 44 рада. У пленарној секцији је предстацљено 8 радова еминентних аутора из Републике Србије, док су преосталих 36 радова представљени кроз 4 тематске секције (Агробизнис, Биотехнологија, Ревитализација руралних подручја и Дигитализација у пољопривреди). Након представљених радова одржан је округли сто, а учесницима су се представили пољопривредни произвођачи из Задружног савеза Шумадије и Поморавља из Јагодине, који су том приликом приказали део својих производа. Такође, присутнима су се представили и г-дин Нандор Вереш из Земљорадничке задруге АГРОСОЈ из Неузине и г-дин Тоша Матић, директор ЗЗ "Паприка" из Мартоноша.

Након доношења одговарајућих закључака, рад Конференције је затворио Директор Института за економику пољопривреде у Београду проф. др Јонел Субић који је закључио да су у радовима приказана нова сазнања из области одрживе пољопривреде и руралног развоја, биотехнологије и дигитализације, као и да су аутори проблематици пришли са различитих аспеката, пружајући своја виђења и сазнања из актуелне проблематике, која су од великог значаја за даљи напредак науке и развој друштва у целини.

                                                                                     Председница Организационог одбора

                                                                    Др Маријана Јовановић Тодоровић, научни сарадник