У периоду 15-16. децембра 2016. године, у просторијама Привредне коморе Београда (15. децембара 2016. године) и Института Михајло Пупин (16. децембара 2016. године), Институт за економику пољопривреде из Београда је орагнизовао традиционални годишњи Међународни научни скуп са називом "Одржива пољопривреда и рурални развој у функцији остваривања стратешких циљева Републике Србије у оквиру Дунавског региона - развој и примена чистих технологија у пољопривреди".

Скуп представља резултате остварене на пројекту ИИИ 46006 ʺОдржива пољопривреда и рурални развој у функцији остваривања стратешких циљева Републике Србије у оквиру Дунавског регионаʺ, пројектни период 2011-2016. године, који финансира Министарсво просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије. Скуп је организовао Институт за економику пољопривреде из Београда у сарадњи са 15 еминентних институција из Србије, Румуније, Аустрије, Русије и Молдавије под покровитељством Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије. Уз присуство великог броја гостију, из земље и иностранства, скуп је отворила представница Министарства пољопривреде и заштите животне средине Републике Србије мр Мирјана Бојчевски. Након тога, присутнима су се поздравним речима обратили представници Амбасаде Италије господин Паоло Батинели - аташе за научну сарадњу и представник Амбасаде Аустрије госпођа Светлана Пејатовић Касагић. У име присутних универзитета из Србије, присутнима су се поздравним речима обратили: Проф. др Зорица Ваиљевић у име Пољопривредног факултета, Универзитета у Београду и Одбора за село САНУ; Проф. др Ковиљко Ловре у име Економског факултета, Универзитета у Новом Саду, Проф. др Дејан Јанковић у име Пољопривредног факултета, Универзитета у Новом Саду и Проф. др Горица Цвијановић у име Мегатренд Универзитета. Поздравним речима присутне су поздравили гости из иностранства: Проф. др Ирина Елена Петреску у име Ректората Универзитета Економских Наука из Букурешта, Румунија; Проф. др Ралука Игњат са Факултета за пољопривреду, прехрану и заштиту животне средине из Букурешта, Румунија; Проф. др Жан Андреј Василе са Петролеум-Гас Универзитета у Плоештију, Румунија; Доц. др Барбара Вјеличко у име Института за економику пољопривреде и хране - Национални истраживачки институт из Варшаве, Пољска; Проф. др Микол Мастрокико у име Универзитета у Напуљу, Италија; Проф. др Ђузепе Касталдели у име Универзитета у Ферари, Италија; Проф. др Ферхат Чејвановић у име Економског факултета, Универзитета у Тузли, Босна и Херцеговина. У име присутних учесника конференције из Србије присутне су такође поздравили: др Јован Зубовић директор Института економских наука из Београда и Мр Ведран Томић испред Института за примену науке у пољопривреди, Београд. На крају,  присутнима су се обратили домаћини конференције: Проф. др Јонел Субић, директор Института за економику пољопривреде из Београда и др Светозар Крстић, извршни директор Привредне коморе Града Београда. У наставку рада, одржана је пленарна секција са укупно 6 радова које је потписало 11 аутора. Три радне секције чинило је укупно 26 радова са 63 аутора и коаутора. Радовима су обједињена нова сазнања из области могућности примене нових технологија и одрживог коришћења природних ресурса у пољопривреди; затим, сазнања о производњи и пласману пољопривредних производа са посебним одликама квалитета, руралном туризму и развоју, итд. Обједињени су резултати истраживања на тему јачања институција и регионалне сарадње, као досадашња  сазнања из области руралног развоја. Другог дана рада скупа, одржан је округли сто на коме су разматране теме које су излагане током конференције, а који је изазвао велико интересовање присутних и покренуо интересантну дискусију. У оквиру округлог стола, представљени су резултати сарадње са Центром за роботику, Института "Михајло Пупин", као и досадашњи резултати сарадника Института за економику пољопривреде, Београд. Договорено је да се закључци са округлог стола заједно са закључцима скупа искористе за даљу сарадању. Међународни научни скуп је изазвао велико интересовање, што оправдава посета и активно учешће великог броја научника, стручњака и гостију из земље и иностранства. Након позитивних рецензија, прихваћени и селектовани радови ће бити публиковани у тематском зборнику. Радови истичу значајност и актуелност тема, како у Србији, тако и у осталим земљама Балкана и Европе.