У организацији Високе струковне школе за предузетништво, Београд, Центра за индустријске односе, Београд и Института за економику пољопривреде, Београд, одржана је пета Међународна научна конференција: “Економски учинци морала и морални учинци економије”, у Хотелу Crystal, Београд, 14.06.2013.
 |
 |
 |
 |
Конференецију је отворио мр Небојша Стефановић, председник Народне Скупштине Републике Србије, који је нагласио значај моралне обнове друштва за даљи напредак и реформе. Уводна излагања су имали и др Владимир Маринковић, директор Високе струковне школе за предузетништво, Београд, и посланик Народне Скупштине Републике Србије; проф. др Драго Цвијановић, директор Института за економику пољопривреде, Београд; др Александар Николовски, ректор првог приватног Универзитета ФОН из Скопља. Конференцијом је председавао др Бранко Михаиловић, научни сарадник Института за економику пољопривреде из Београда.
Учесници Конференције били су професори, научни радници, студенти, стручњаци из различитих области друштвених наука, носиоци јавних функција, представници невладиног сектора, независни експерти и представници осталих области јавног живота.
Међународном научном скупу посвећено је укупно 34 радова, који су груписани у три секције: 1) Људски рад и економија као филозофско и етичко питање, 2) Право, морала и друштвене вредности у економији; 3) Морални стандарди у различитим аспектима економског живота друштва.
Учесници Конференције су истакли да етика у економији представља врло актуелну пословну тему и да расправе и дилеме око ње привлаче огромну пажњу различитих заинтересованих страна. Наиме, потрошачи као да су све захтевнији у односу на предузећа и као да све више траже етичке и еколошки исправне начине пословања. Медији, такође, као да непрестано задржавају своју пажњу на корпоративним злоупотребама и пропустима свих осталих врста. Па чак и сама предузећа, чини се, да све више признају да нешто што је окарактерисано као етичко (или барем се види да је етичко) заправо може бити добро за пословање.
Етика се не може једноставно редуковати на поштовање закона, јер су законски прописи често недовољни да би се на одговарајући начин уредили односи са другима. Сходно томе, управо пословна етика чини скуп моралних правила и прописа у односу на понашање актера у економским активностима (у пословању) и заједно са законским принципима и прописима, обезбеђује добар ток активности и успех у пословању. Главно питање у пословној етици јесте како урадити праву ствар. Различите филозофије, религије и појединци давали су одговор на оно „шта је исправно и како то да знамо?“ на различите начине, али може се издвојити једно опште слагање, ако не и универзално, да у суштини, погрешно је све оно што штети или представља ризик по људе. На крају, учесници конференције су закључили да: “Човек није само економски фактор већ и етичко биће!”