Институт за економику пољопривреде Београд и Научно друштво аграрних економиста Балкана били су суорганизатори ове године међународне научне конференције „Капитализам у транзицији“. Иначе конференцију је организовала Висока струковна школа за предузетништво из Београда у сарадњи са Министарством за рад и социјална питања и Студенстком конфернцијом академије примењених студија Србије. Конференција је одржана 15.06.2012. у Хотелу «Кристал» у Београду. Учесници Конференције били су научни радници, професори, студенти, стручњаци из различитих области друштвених наука, носиоци јавних функција, представници невладиног сектора, независни експерти, функционери синдиката и представници свих других области јавног живота.
 |
 |
Међународном научном скупу посвећено је укупно 46 радова од којих је било шест уводних реферата. Из Института за економику пољопривреде, присуствовао је проф. др Драго Цвијановић, директор Института, који је имао уводно предавање, и др Бранко Михаиловић научни сарадник Института за економику пољопривреде, који je презентовао заједнички рад: “Консалтинг као модел учења и фактор развоја менаџерских способности и вештина“ (Коаутори: др Бранко Михаиловић, проф. др Драго Цвијановић и др Рајко Тепавац).
Тема Конференције није изабрана, њу су наметнуле друштвене околности у којима се налази Србија, земље у окружењу и свет у целини. И поред тога што се политичке, економске и социјалне прилике у појединим групама земаља разликују, неспорно је да их условљава један број заједничких, глобалних чинилаца. Наиме, и ова научна Конференција у средишту пажње имала је економску и социјалну кризу Србије и „глобалног села“, и тако ће бити све док свет трајно не изађе из кризе и не крене на пут стабилног економског и социјалног напретка, чије ће благодети уживати сви грађани, односно док снага науке и етике трајно не успостави своју премоћ над изворима кризе.
Презентовани радови на Конференцији указују да је Србија у неким својим периодима историје следила неку своју логику, понекад у корист, понекад на сопствену штету. Нешто слично се десило, изгледа, и у најновијој историји – па и када је у питању транзиција, приватизација итд., развој финансијског тржишта. Србија, из објективних али и субјективних разлога, касни са транзицијом те, у намери да ухвати корак са осталим земљама, приватизује друштвену имовину, често врло неспретно, понекад недовољно контролисано и под, најблаже речено, нејасним околностима. Наиме, околности под којима се спроводи транзиција у Србији и начин на који се реализује приватизација и друге пропратне радње уносе сумњу у то да економски развој иде логичким током, односно, да је по природи исти или сличан ономе који прати економије земаља у окружењу.
Може се, на основу свега наведеног, извести један закључак – да се капиталистички друштвени поредак у целини налази већ деценијама у процесу транзиције, а да је транзиција земаља Централне и Источне Европе, само отворила нове аспекте овог глобалног процеса.