Izveštaj sa Međunarodnog naučnog skupa “Multifunkcionalna poljoprivreda i ruralni razvoj (V) – regionalne specifičnosti ”

Petogodišnji rad na projektu 149007 –“Multifunkcionalna poljoprivreda i ruralni razvoj u  funkciji priključenja Republike Srbije u Evropsku uniju“ koji je finansiran od strane Ministarstva za nauku i tehnološki razvoj Republike Srbije u projektnom ciklusu 2006-2010.godina, završen je prezentovanjem rezultata istraživanja na Međunarodnom naučnom skupu “Multifunkcionalna poljoprivreda i ruralni razvoj (V) – regionalne specifičnosti ”, održanog u Banji Vrujci  2-3. 12. 2010. godine.

Međunarodni naučni skup je organizovan od strane Instituta za ekonomiku poljoprivrede i 36 suorganizatora iz zemlje i inostranstva. Početak skupa obeležila je folkloran grupa iz Lajkovca, a čast zvaničnog otvaranja pripala je gospodinu Slobodanu Teofanovu, pomoćniku ministra poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije iz sektora za ruralni razvoj, koji je učesnike simpozijuma pozdravio uvodnim referatom. Zatim je usledila pozdravna reč predsednika opštine Lajkovac, a prisutnima su se obratili i neki od eminentnih naučnika u oblasti agrobiznis sektora iz zemlje i inostranstva.

Skup je bio podeljen u četiri sekcije, na kojima su radove prezentovali moderatori, istraživači Instituta za ekonomiku poljoprivrede iz Beograda:  Marko Jeločnik, Lana Ivanović, Anton Puškarić, Marijana Jovanović, Velibor Potrebić, Zoran Simonović, Bojana Bekić, Svetlana  Roljević i Predrag Vuković.
Sledeće oblasti su obuhvaćene sekcijama u 132 izložena rada:

1. Intenzivna poljoprivreda, proizvodnja i agroindustrija sa 51 radom,
2. Urbana i periurbana poljoprivreda sa  33 rada,
3. Planinski regioni – poljoprivreda bazirana na prirodnim resursima sa 30 radova,
4. Mogućnosti i iskorišćenost poljoprivrednih potencijala sa 18 radova.

Zaključci ovog naučnog skupa, koji proizilaze iz obilja podataka koje su nam prezentovali autori iz raznih zemalja u svojim radovima (ukupno 345   autora  iz 12  zemalja), su sledeći:

1. Poljoprivrednu proizvodnju i agroindustriju karakterišu regionalni aspekti i regionalne specifičnosti svetske ekonomske krize, zatim aktuelna pitanja i izazovi proizvodnje hrane, pogotovo u vremenu njenog poskupljenja, racionalnije korišćenje mineralnih đubriva u svrhu zaštite životne sredine i neophodnost upravljanja resursima hrane i vode, zatim evidentirani  ekonomski efekti u proizvodnji mnogih proizvoda i tsl.
2. Ustanovljeno je da postoje sličnosti i razlike u osnovnim karakteristikama periurbanih i urbanih područja po različitim regionima i zemljama.
3. Evidentiran je sve veći značaj specifičnosti regionalnog ruralnog razvoja u Srbiji i ostalim zemljama u okruženju, diferenciranost oblasti i aktivnosti u procesu ruralnog razvoja, samim tim i potreba strateškog planiranja na lokalnom nivou, kao i definisanja faktora efikasnijeg ruralnog razvoja, zatim pojava ruralnog preduzetništva u sklopu održivog privrednog razvoja, ruralna struktura i uloga društvenog kapitala, popis poljoprivrednog stanovništva kao dokument jačanja ruralnog razvoja, klasifikacija domaćinstava itd. Istaknuta je potreba analiziranja i merenja učešća ruralnog razvoja i celokupne multifunkcionalne poljoprivrede u BDP nacionalnih privreda,  jer je konstantovano da u većini zemalja ne postoji podatak ili adekvatna evidencija o tome.
4. Istaknut je značaj planinskih regiona i potrebe razgraničenja poljoprivrednog i šumskog zemljišta posebno sa aspekta neujednačene  razvijenosti seoskih domaćinstava u ravničarskim i planinskim predelima, ukazano je na postojanje velikih potencijala planinskih područja u razvoju poljoprivrede bazirane na prirodnim resursima kao što su proizvodnja lekovitog i aromatičnog bilja, organske hrane kao i uloga ekološke ekonomije u periodima privrednih kriza.
5. Konstatovana je sve veća konkurentnost proizvođača hrane, neophodnost sertifikovanja bezbednosti hrane, porast uticaja pakovanja i održivost prehrambenih proizvoda na konkurentnost proizvoda, globalizacija tržišta organskih proizvoda, regionalni dispariteti i njihov uticaj na direktnu efikasnost plasmana i efekata prodaje na tržištu.
6. Ponovo je istaknuta uloga turizma kao jednog od važnih pokretača ruralnog razvoja, zatim uloga ruralnog turizma u smislu podsticaja daljeg poljoprivrednog i regionalnog razvoja. Potencirana je mogućnost razvoja mnogih oblika turizma (kao npr. vinske ture, turizam posebnih interesovanja i sl.), akcentovana je potreba upravljanja rizikom u seoskom turizmu i njegova održivost kao i uticaj tradicionalne hrane kao potencijalnog faktora za razvoj specifičnog ruralnog turizma. Istaknuta je potreba adekvatnijeg vođenja baza podataka o raspoloživim kapacitetima u ruralnom turizmu, veće zastupljenosti marketinga i bolje informisanosti o njegovim potencijalima.

Skup je izazvao veliko interesovanje,  što potvrđuje i veliki broj radova koji su prihvaćeni od strane recenzenata Naučnog odbora Savetovanja, tako i po velikoj posećenosti autora iz zemlje i inostranstva, što ukazuje na aktuelnost razmatranih tema, kako u zemljama Balkana, tako i u zemljama Evrope.
Radovi posvećeni pomenutom skupu publikovani su u Specijalnom broju časopisa „Ekonomika poljoprivrede“ podeljenom u dve kljige (sa ukupno 1.010 stranica teksta), napisanih od strane 218 domaćih i 127 stranih autora.