U organizaciji Visoke strukovne škole za preduzetništvo, Beograd, Centra za industrijske odnose, Beograd i Instituta za ekonomiku poljoprivrede, Beograd, održana je peta Međunarodna naučna konferencija: “Ekonomski učinci morala i moralni učinci ekonomije”, u Hotelu Crystal, Beograd, 14.06.2013.
 |
 |
 |
 |
Konfereneciju je otvorio mr Nebojša Stefanović, predsednik Narodne Skupštine Republike Srbije, koji je naglasio značaj moralne obnove društva za dalji napredak i reforme. Uvodna izlaganja su imali i dr Vladimir Marinković, direktor Visoke strukovne škole za preduzetništvo, Beograd, i poslanik Narodne Skupštine Republike Srbije; prof. dr Drago Cvijanović, direktor Instituta za ekonomiku poljoprivrede, Beograd; dr Aleksandar Nikolovski, rektor prvog privatnog Univerziteta FON iz Skoplja. Konferencijom je predsedavao dr Branko Mihailović, naučni saradnik Instituta za ekonomiku poljoprivrede iz Beograda.
Učesnici Konferencije bili su profesori, naučni radnici, studenti, stručnjaci iz različitih oblasti društvenih nauka, nosioci javnih funkcija, predstavnici nevladinog sektora, nezavisni eksperti i predstavnici ostalih oblasti javnog života.
Međunarodnom naučnom skupu posvećeno je ukupno 34 radova, koji su grupisani u tri sekcije: 1) Ljudski rad i ekonomija kao filozofsko i etičko pitanje, 2) Pravo, morala i društvene vrednosti u ekonomiji; 3) Moralni standardi u različitim aspektima ekonomskog života društva.
Učesnici Konferencije su istakli da etika u ekonomiji predstavlja vrlo aktuelnu poslovnu temu i da rasprave i dileme oko nje privlače ogromnu pažnju različitih zainteresovanih strana. Naime, potrošači kao da su sve zahtevniji u odnosu na preduzeća i kao da sve više traže etičke i ekološki ispravne načine poslovanja. Mediji, takođe, kao da neprestano zadržavaju svoju pažnju na korporativnim zloupotrebama i propustima svih ostalih vrsta. Pa čak i sama preduzeća, čini se, da sve više priznaju da nešto što je okarakterisano kao etičko (ili barem se vidi da je etičko) zapravo može biti dobro za poslovanje.
Etika se ne može jednostavno redukovati na poštovanje zakona, jer su zakonski propisi često nedovoljni da bi se na odgovarajući način uredili odnosi sa drugima. Shodno tome, upravo poslovna etika čini skup moralnih pravila i propisa u odnosu na ponašanje aktera u ekonomskim aktivnostima (u poslovanju) i zajedno sa zakonskim principima i propisima, obezbeđuje dobar tok aktivnosti i uspeh u poslovanju. Glavno pitanje u poslovnoj etici jeste kako uraditi pravu stvar. Različite filozofije, religije i pojedinci davali su odgovor na ono „šta je ispravno i kako to da znamo?“ na različite načine, ali može se izdvojiti jedno opšte slaganje, ako ne i univerzalno, da u suštini, pogrešno je sve ono što šteti ili predstavlja rizik po ljude. Na kraju, učesnici konferencije su zaključili da: “Čovek nije samo ekonomski faktor već i etičko biće!”