Institut za ekonomiku poljoprivrede Beograd i Naučno društvo agrarnih ekonomista Balkana bili su suorganizatori ove godine međunarodne naučne konferencije „Kapitalizam u tranziciji“. Inače konferenciju je organizovala Visoka strukovna škola za preduzetništvo iz Beograda u saradnji sa Ministarstvom za rad i socijalna pitanja i Studenstkom konferncijom akademije primenjenih studija Srbije. Konferencija je održana 15.06.2012. u Hotelu «Kristal» u Beogradu. Učesnici Konferencije bili su naučni radnici, profesori, studenti, stručnjaci iz različitih oblasti društvenih nauka, nosioci javnih funkcija, predstavnici nevladinog sektora, nezavisni eksperti, funkcioneri sindikata i predstavnici svih drugih oblasti javnog života.
 |
 |
Međunarodnom naučnom skupu posvećeno je ukupno 46 radova od kojih je bilo šest uvodnih referata. Iz Instituta za ekonomiku poljoprivrede, prisustvovao je prof. dr Drago Cvijanović, direktor Instituta, koji je imao uvodno predavanje, i dr Branko Mihailović naučni saradnik Instituta za ekonomiku poljoprivrede, koji je prezentovao zajednički rad: “Konsalting kao model učenja i faktor razvoja menadžerskih sposobnosti i veština“ (Koautori: dr Branko Mihailović, prof. dr Drago Cvijanović i dr Rajko Tepavac).
Tema Konferencije nije izabrana, nju su nametnule društvene okolnosti u kojima se nalazi Srbija, zemlje u okruženju i svet u celini. I pored toga što se političke, ekonomske i socijalne prilike u pojedinim grupama zemalja razlikuju, nesporno je da ih uslovljava jedan broj zajedničkih, globalnih činilaca. Naime, i ova naučna Konferencija u središtu pažnje imala je ekonomsku i socijalnu krizu Srbije i „globalnog sela“, i tako će biti sve dok svet trajno ne izađe iz krize i ne krene na put stabilnog ekonomskog i socijalnog napretka, čije će blagodeti uživati svi građani, odnosno dok snaga nauke i etike trajno ne uspostavi svoju premoć nad izvorima krize.
Prezentovani radovi na Konferenciji ukazuju da je Srbija u nekim svojim periodima istorije sledila neku svoju logiku, ponekad u korist, ponekad na sopstvenu štetu. Nešto slično se desilo, izgleda, i u najnovijoj istoriji – pa i kada je u pitanju tranzicija, privatizacija itd., razvoj finansijskog tržišta. Srbija, iz objektivnih ali i subjektivnih razloga, kasni sa tranzicijom te, u nameri da uhvati korak sa ostalim zemljama, privatizuje društvenu imovinu, često vrlo nespretno, ponekad nedovoljno kontrolisano i pod, najblaže rečeno, nejasnim okolnostima. Naime, okolnosti pod kojima se sprovodi tranzicija u Srbiji i način na koji se realizuje privatizacija i druge propratne radnje unose sumnju u to da ekonomski razvoj ide logičkim tokom, odnosno, da je po prirodi isti ili sličan onome koji prati ekonomije zemalja u okruženju.
Može se, na osnovu svega navedenog, izvesti jedan zaključak – da se kapitalistički društveni poredak u celini nalazi već decenijama u procesu tranzicije, a da je tranzicija zemalja Centralne i Istočne Evrope, samo otvorila nove aspekte ovog globalnog procesa.